Naš tim je 2020. godine imao zadatak da razvije napajanje za nanosatelit sa 2 DC ulaza i 3 DC izlaza, maksimalne snage do 60W. U veoma jakoj konkurenciji uspeli smo da osvojimo drugo mesto, pri tome ispunivši stroge kriterijume takmičenja u pogledu dimenzija prototipa, gustine snage i pre svega energetske efikasnosti.
Iako možda ova tema na prvi pogled ne izgleda atraktivno kao drugi projekti kojima se naš tim bavio, to je daleko od stvarnog. Još od lansiranja prvog satelita u orbitu potreba za istima neprestano raste, tako da danas imamo bezbroj satelita koji kruže oko Zemlje sa najrazličitijom namenom. Na žalost, lansirati nešto u orbitu nije jednostavan posao, potrebno je mnogo resursa za takav poduhvat, a za svaki dodatni gram mase satelita, potrebno je znatno više energije, a samim tim i goriva, materijala i novca. Zbog toga se satelitima pokušava što više smanjiti dimenzija, a nanosateliti savršeno odgovaraju toj novonastaloj tendenciji. Nanosatelitom se smatra satelit do 10kg. Njihove male dimenzije i jednostavnost izrade u odnosu na svoje ogromne rođake, čine ih sve popularnijima u modernom svetu. Zahvaljujući sve naprednijoj tehnologiji izrade mikročipova ovi sateliti mogu savršeno da obavljaju sve više potrebnih funkcija. Ovakvim pristupom satelitska tehnologija se znatno komercijalizuje, jer više sateliti nisu rezervisani samo za velike projekte sa praktično neograničenim sredstvima. Nanosateliti omogućavaju i mnogo manjim kompanijama i organizacijama da lansiraju svoj satelit, koji će savršeno obavaljati zadatu dužnost, bez nepotrebno velikih troškova.
Što se tiče konkretnih funkcija koje mogu da obavljaju nanosateliti one su danas jako raznovrsne. Sve je počelo još krajem devedesetih godina, sa idejom da se pomoću ovakvih satelita proučava naša planeta Zemlja. I dan danas je nekima to funkcija, ali mnogi se koriste i za predviđanje vremena, telekomunikacije, kao pratnja većim svemirskim misijama, radi konfiguracije i kordinacije većih satelita itd. Najveći problem nanosatelita je upravo ono šta je i njihova prednost, a to su male dimenzije. Vrlo je teško na toliko maloj površini postaviti solarni panel, pa je samo napajanje vrlo problematično. Upravo je to bio zadatak našeg tima u takmičenju 2020. godine. Takođe je teško, iz istog razloga, postaviti dovoljno veliku i funkcionlanu antenu za komunikaciju sa Zemljom.
I pored svega ovoga, naš tim smatra da su nanosateliti zalog za budućnost i da će u narednom periodu postajati sve popularniji. Zbog toga smo vrlo ponosno na naš uspeh i nadamo se da će prototip koji smo razvili makar malo pomoći opštem tehnološkom napretku.